my love story

Kazu da tek kada izgubis nekog shwatis da li ti i koliko zapravo znaci..kada si ti shvatio moje reci i osecanja bilo je isuvise kasno.Da bi nacinio neki novi korak moras izmeniti nacin hodanja jer covek se okrece ka proslosti tek kad jednom nogom nagazi na stazu buducnosti!Zaprawo...ostalo je toliko vremena da ti,pre nego sto okrenem ledja i odem,kazem ZBOGOM!!!!




* * *

poslednja faza-zbunjenost...

Proslo je toliko vremena!Vise ni sam nisam sigurna da je ovo sto osecam ljubav..ne znam cak ni da li zelim da te vidim,ni da li smem.Ali to ne znaci da sam zaboravila,to ne mogu!kako zaboraviti nekoga ko ti je pruzio ruku kad padas ili pak gurnuo na dno...nije lako..Citam nase razgovore i smejem se..ali mi oni vise ne znace sunce,zemlju i nebo.NE!Sada je sve drugacije...a zasto?toliko prica,dana,uspomena,2 godine sna o tebi-kad sve to sakupis nije malo!!!Sad se bojim da pogledam iza sebe jer sam povratak u proslost mi nanosi boli isto koliko i tvoje ime...
(20.10.07)



* * *

Konacno je pokazao svoje pravo lice.Bas sam se razocarala u ljubav.Sve sam ubedjenija da to nije za mene.Tesko mi je da poverujem da je od princa na belom konju ostao samo konj.Zapravo tek kada te neko povredi toliko duboko pocinjes da sagledas ono sto pre iz nekog samo sebi poznatog razloga nisi mogao...Sada shvatam da nije ni upola tako savrsen kakvim mi se na pocetku cinio.I tek tako,odozgo,kao da me je cigla udarila u glavu i vratila izgubljeno pamcenje...Sad razumem zasto kazu da je ljubav slepa...Svi su mi govorili ali ja nisam slusala...nisam mogla...bilo je isuvise lepo!!!A svet gledan ocima zaljubljenih mnogo je zabavniji od onog sto svakodnevno vidimo..Zahvaljujuci vremenu ja sam prebolela,dobro mi je...sada mi nisu potrebne naocare da mu vidim pravo lice...da prestanem da ga gledam kao savrseno bice...sada je dovoljno da pogledam iza sebe i shvatim koliko mi je znacila a koliko mi je sad bezvredna...ta nula!